Other Translations: English
From:
Sutta Nipāta 2.7 Antologija Budinih govora 2.7
Brāhmaṇadhammikasutta Brahmanska tradicija
Evaṁ me sutaṁ—Ovako sam čuo.
ekaṁ samayaṁ bhagavā sāvatthiyaṁ viharati jetavane anāthapiṇḍikassa ārāme. Jednom je Blaženi boravio kraj Sāvatthīja, u Đetinom gaju, u manastiru koji je podigao Anāthapiṇḍika.
Atha kho sambahulā kosalakā brāhmaṇamahāsālā jiṇṇā vuḍḍhā mahallakā addhagatā vayoanuppattā yena bhagavā tenupasaṅkamiṁsu; upasaṅkamitvā bhagavatā saddhiṁ sammodiṁsu. Onda grupa imućnih brahmana iz zemlje Kosala, starih, vremešnih, bremenitih godinama, u poodmakloj dobi, pri kraju životnog puta, dođe doBlaženog i ljubazno se pozdraviše sa njim.
Sammodanīyaṁ kathaṁ sāraṇīyaṁ vītisāretvā ekamantaṁ nisīdiṁsu. Ekamantaṁ nisinnā kho te brāhmaṇamahāsālā bhagavantaṁ etadavocuṁ: Kada taj učtivi i prijateljski razgovor bi završen, sedoše oni sa strane i upitaše Blaženog:
“sandissanti nu kho, bho gotama, etarahi brāhmaṇā porāṇānaṁ brāhmaṇānaṁ brāhmaṇadhamme”ti? „Učitelju Gotama, žive li današnji brahmani u skladu sa brahmanskom tradicijom iz drevnih vremena?”
“Na kho, brāhmaṇā, sandissanti etarahi brāhmaṇā porāṇānaṁ brāhmaṇānaṁ brāhmaṇadhamme”ti. „Ne, brahmani, današnji brahmani ne žive u skladu sa brahmanskom tradicijom iz drevnih vremena.”
“Sādhu no bhavaṁ gotamo porāṇānaṁ brāhmaṇānaṁ brāhmaṇadhammaṁ bhāsatu, sace bhoto gotamassa agarū”ti. „Molimo onda učitelja Gotamu da nam govori o tradiciji brahmana iz drevnih vremena, ako to nije prevelik trud za njega.”
“Tena hi, brāhmaṇā, suṇātha, sādhukaṁ manasi karotha, bhāsissāmī”ti. „Onda, brahmani, slušajte i dobro zapamtite šta ću vam reći.”
“Evaṁ, bho”ti kho te brāhmaṇamahāsālā bhagavato paccassosuṁ. „Da, poštovani gospodine,” odgovoriše imućni brahmani Blaženom.
Bhagavā etadavoca: A Blaženi ovako nastavi:
“Isayo pubbakā āsuṁ, „Drevni mudraci iz prošlosti
saññatattā tapassino; bili su zaista obuzdani i predani;
Pañca kāmaguṇe hitvā, pet struna zadovoljstava čula presekavši,
attadatthamacārisuṁ. za dobro svoje marljivo su vežbali.
Na pasū brāhmaṇānāsuṁ, Ti brahmani stoku nisu imali,
na hiraññaṁ na dhāniyaṁ; ni zlato, niti ambare pune.
Sajjhāyadhanadhaññāsuṁ, Učenost beše njihova stoka i letina,
brahmaṁ nidhimapālayuṁ. svetački život čuvahu kao blago svoje.
Yaṁ nesaṁ pakataṁ āsi, Kakva god da je hrana za njih pripremana,
dvārabhattaṁ upaṭṭhitaṁ; pred njihovom kućom bila je ostavljana.
Saddhāpakatamesānaṁ, Ljudi su smatrali da sve što se s predanošću zgotovi,
dātave tadamaññisuṁ. postaje dostojno da se onome ko traži podari.
Nānārattehi vatthehi, Tkaninama različitim bojama bojenim,
sayanehāvasathehi ca; pokućstvom i smeštajem su mnogi
Phītā janapadā raṭṭhā, iz bogatih krajeva i zemalja blagorodnih
te namassiṁsu brāhmaṇe. iskazivali poštovanje prema tim brahmanima.
Avajjhā brāhmaṇā āsuṁ, Neprikosnoveni su bili brahmani,
ajeyyā dhammarakkhitā; istinom zaštićeni, zaista nepobedivi.
Na ne koci nivāresi, Niko ih ugrožavao nije na vratima
kuladvāresu sabbaso. njihovih domova ni na koji način.
Aṭṭhacattālīsaṁ vassāni, Četrdeset osam godina punih
(komāra) Brahmacariyaṁ cariṁsu te; praktikovali su duhovni život u celibatu.
Vijjācaraṇapariyeṭṭhiṁ, Tako su u vremena davna brahmani
Acaruṁ brāhmaṇā pure. tragali za znanjem i besprekornom vrlinom.
Na brāhmaṇā aññamagamuṁ, Nikada se iz drugih kasti brahmani
napi bhariyaṁ kiṇiṁsu te; ženili nisu, niti sebi ženu kupovali.
Sampiyeneva saṁvāsaṁ, Obostranom privrženošću spojivši se,
saṅgantvā samarocayuṁ. u ljubavi su u domu svome živeli.
Aññatra tamhā samayā, Izuzev vremena ženine plodnosti,
utuveramaṇiṁ pati; kada bi takvo vreme jednom prošlo,
Antarā methunaṁ dhammaṁ, brahmani im nikada ne bi prilazili
nāssu gacchanti brāhmaṇā. kako bi u snošaju uživali.
Brahmacariyañca sīlañca, Hvalili su svetački život
ajjavaṁ maddavaṁ tapaṁ; celibata i istinske vrline,
Soraccaṁ avihiṁsañca, ispravnost, blagost i predanost.
khantiñcāpi avaṇṇayuṁ. obuzdanost, nepovređivanje i trpeljivost.
Yo nesaṁ paramo āsi, Ko god među njima beše najbolji,
Brahmā daḷhaparakkamo; brahman snažne volje u svom naporu,
Sa vāpi methunaṁ dhammaṁ, zaista nikada nije u snošaju uživao,
Supinantepi nāgamā. čak ni u snovima svojim.
Tassa vattamanusikkhantā, Oni sa mudrošću koji su
Idheke viññujātikā; vežbali sledeći njegov primer,
Brahmacariyañca sīlañca, slaviše svetački život u celibatu,
Khantiñcāpi avaṇṇayuṁ. dobra dela i trpeljivost takođe.
Taṇḍulaṁ sayanaṁ vatthaṁ, Pošto bi zatražili pirinač,
Sappitelañca yāciya; stvari, odeću, ghi i ulje,
Dhammena samodhānetvā, na ispravan način sve to dobivši,
Tato yaññamakappayuṁ. tek tada bi žrtveni obred načinili.
Upaṭṭhitasmiṁ yaññasmiṁ, Ali prinoseći žrtvu koju su dogovorili,
Nāssu gāvo haniṁsu te; stoku zaista nikada ubijali nisu.
Yathā mātā pitā bhātā, Nalik majci, ocu i bratu,
Aññe vāpi ca ñātakā; il’ nekom drugom srodniku našem,
Gāvo no paramā mittā, krave su naši najveći prijatelji,
Yāsu jāyanti osadhā. jer od njih lekove spravljamo.
Annadā baladā cetā, One nam daju hranu i snagu,
Vaṇṇadā sukhadā tathā; isto tako lep izgled i sreću.
Etamatthavasaṁ ñatvā, Shvatajući sve te blagodeti,
Nāssu gāvo haniṁsu te. stoku zaista nikada ubijali nisu.
Sukhumālā mahākāyā, Skladni, visokog stasa,
Vaṇṇavanto yasassino; naočiti i na dobrom glasu,
Brāhmaṇā sehi dhammehi, brahmani su pažljivo motrili
Kiccākiccesu ussukā; koje stvari treba, a koje ne treba činiti.
Yāva loke avattiṁsu, I sve dok ta tradicija živa beše,
Sukhamedhitthayaṁ pajā. ljudi su srećni napredovali.
Tesaṁ āsi vipallāso, Ali onda se u njima promena zbi:
Disvāna aṇuto aṇuṁ; razumevajući do tada isprazno kao isprazno,
Rājino ca viyākāraṁ, sada ih zaseni bogatstvo kraljeva
Nāriyo samalaṅkatā. i raskošni ukrasi žena njihovih,
Rathe cājaññasaṁyutte, kočije s rasnim konjima upregnutim,
Sukate cittasibbane; vešto načinjene, sa pokrovima šarenim,
Nivesane nivese ca, kuće i palate što behu izgrađene,
Vibhatte bhāgaso mite. skladnih mera i temelja čvrstih.
Gomaṇḍalaparibyūḷhaṁ, Brahmani tako gramzivi postadoše
Nārīvaragaṇāyutaṁ; za bogatstvima drugih ljudi
Uḷāraṁ mānusaṁ bhogaṁ, i njihovim stadima goveda velikim,
Abhijjhāyiṁsu brāhmaṇā. društvo lepih žena poželeše oni.
Te tattha mante ganthetvā, Zbog toga nove himne sastaviše,
Okkākaṁ tadupāgamuṁ; do kralja Okkāke odoše i ovako mu rekoše.
Pahūtadhanadhaññosi, ’Golemi su bogatstvo i letina tvoja.
Yajassu bahu te vittaṁ; Prinesi žrtvu, jer velik imetak imaš;
Yajassu bahu te dhanaṁ. prinesi žrtvu, jer veliko bogatstvo imaš.’
Tato ca rājā saññatto, Tako rečima brahmana nagovoren,
Brāhmaṇehi rathesabho; kralj, zapovednik ratnika moćnih,
Assamedhaṁ purisamedhaṁ, konjsku žrtvu, ljudsku žrtvu prinese,
Sammāpāsaṁ vājapeyyaṁ niraggaḷaṁ; sammāpāsu, vāćapeyyu i niraggaḷu,
Ete yāge yajitvāna, sve te žrtve prinese,
Brāhmaṇānamadā dhanaṁ. te imetak svoj predade brahmanima:
Gāvo sayanañca vatthañca, stoku, stvari, odeću
Nāriyo samalaṅkatā; i žene raskošno ukrašene,
Rathe cājaññasaṁyutte, kočije s rasnim konjima upregnutim,
Sukate cittasibbane. vešto načinjene, sa pokrovima šarenim;
Nivesanāni rammāni, kuće i palate što behu izgrađeni,
Suvibhattāni bhāgaso; skladnih mera i temelja čvrstih.
Nānādhaññassa pūretvā, Obilnom letinom ih napunivši,
Brāhmaṇānamadā dhanaṁ. sva ta bogatstva predade brahmanima.
Te ca tattha dhanaṁ laddhā, A oni, primivši takva bogatstva,
Sannidhiṁ samarocayuṁ; postadoše opijeni gomilanjem.
Tesaṁ icchāvatiṇṇānaṁ,
Bhiyyo taṇhā pavaḍḍhatha; Pošto su pali pod vlast žudnje,
Te tattha mante ganthetvā, smesta nove svete himne sastaviše
Okkākaṁ puna mupāgamuṁ. i opet do kralja Okkāke odoše.
Yathā āpo ca pathavī ca, ’Isto kao voda i zemlja,
Hiraññaṁ dhanadhāniyaṁ; zlato, imetak i letina,
Evaṁ gāvo manussānaṁ, tako su i goveda važna ljudima,
Parikkhāro so hi pāṇinaṁ; jer im od toga život zavisi.
Yajassu bahu te vittaṁ, Prinesi žrtvu, jer velik imetak imaš;
Yajassu bahu te dhanaṁ. prinesi žrtvu, jer veliko bogatstvo imaš.’
Tato ca rājā saññatto, Tako rečima brahmana nagovoren,
Brāhmaṇehi rathesabho; kralj, zapovednik ratnika moćnih,
Nekā satasahassiyo, naredi da se na stotine krava ubiju
Gāvo yaññe aghātayi. i na oltar žrtveni prinesu.
Na pādā na visāṇena, A one nikoga povredile nisu
Nāssu hiṁsanti kenaci; ni kopitama, niti rogovima svojim.
Gāvo eḷakasamānā, Te krave ko jagnjad krotke,
Soratā kumbhadūhanā; puna vedra mleka davale su.
Tā visāṇe gahetvāna, A kralj ih za rogove vezao je,
Rājā satthena ghātayi. te nožem oštrim poklao je.
Tato devā pitaro ca, Na to božanstva nebeska i preci,
Indo asurarakkhasā; Indra, asure i rakkhase zavapiše:
Adhammo iti pakkanduṁ, ’O, kakva je to užasna nepravda!’
Yaṁ satthaṁ nipatī gave. kad nož oštri je kravi grlo prerezao.
Tayo rogā pure āsuṁ, Nekada su tek tri bolesti postojale:
Icchā anasanaṁ jarā; jedino žudnja, glad i starost.
Pasūnañca samārambhā, Ali zbog takvog pokolja životinja,
Aṭṭhānavutimāgamuṁ. sad ih nastade devedeset i osam.
Eso adhammo daṇḍānaṁ, Ovo užasno nasilje,
Okkanto purāṇo ahu; do nas je stiglo kao običaj stari.
Adūsikāyo haññanti, Bespomoćna goveda behu žrtvovana,
Dhammā dhaṁsanti yājakā. a ti što ih pobiše, vrlinu izgubiše.
Evameso aṇudhammo, Zbog svega toga ovu gnusnu praksu,
Porāṇo viññugarahito; iako prastaru, mudri oštro kritikuju.
Yattha edisakaṁ passati, Gde god da ovako nešto vide,
Yājakaṁ garahatī jano. ljudi prinositelja žrtve kritikuju.
Evaṁ dhamme viyāpanne, Kada Dhamma tako bi izgubljena,
Vibhinnā suddavessikā; sudde i vesse postadoše podeljeni.
Puthū vibhinnā khattiyā, Među mnogim khattiyama nastade razdor,
Patiṁ bhariyāvamaññatha. žene prezreše muževe svoje.
Khattiyā brahmabandhū ca, Khattiye, Brahmini srodnici i drugi
Ye caññe gottarakkhitā; koje je štitila njihova loza plemenita,
Jātivādaṁ nirākatvā, sada zaboraviše na svoje poreklo
Kāmānaṁ vasamanvagun”ti. i postaše robovi zadovoljstava čula.”
Evaṁ vutte, te brāhmaṇamahāsālā bhagavantaṁ etadavocuṁ: Na to ovi imućni brahmani odgovoriše:
“abhikkantaṁ, bho gotama …pe… „Izvrsno, učitelju Gotama! Izvrsno...
upāsake no bhavaṁ gotamo dhāretu ajjatagge pāṇupete saraṇaṁ gate”ti. Uzimamo učitelja Gotamu za utočište, njegovo učenje i zajednicu monaha za utočište.”
Brāhmaṇadhammikasuttaṁ sattamaṁ.